У Градској управи Требиња уручене су Светосавске награде за седам заслужних радника из области образовања и васпитања из нашег града, а на основу једногласне одлуке Скупштине града. Награда се додјељује за допринос квалитетном образовању и васпитању и унапређивању васпитно-образовне праксе и развоју научних достигнућа у области образовања у Граду Требињу.

Признање , које носи име првог српског просвјетитеља додијељено је, између осталих, и Ђуру Вујовићу, недавно пензионисаном професору физичке културе.
Ђуро (Милан) Вујовић рођен је 14.11.1954. године у селу Лапја, опшина Требиње. Основну школу завршио је у Џивару, а средњу машинску у Требињу. У фебруару 1980. године дипломирао је на Наставничком факултету у Никшићу, на одсјеку за физичко васпитање. У ЈУ ОШ „Јован Јовановић Змај“ запослио се се 1981.године, да би, вриједан и радан какав јесте, 1999.године дипломирао на Факултету физичке културе у Српском Сарајеву и стекао звање професора физичке културе.

Ђуро Вујовић је скоро читав свој радни вијек провео у овој школи и 31.12.2019. године отишао у више него заслужену пензију. Цијели свој радни вијек он је свој посао обављао са огромном љубављу и ентузијазмом. По много чему је јединствен, позитиван, ведрог духа, био је омиљен наставник многих генерација ученика. Један је од оних који нам показује колико је важно бити добар човјек у свакој прилици, чак, некад важније него бити добар наставник. Наставне методе може да усаврши и примијени свако (са мање или више успјеха), али бити добар човјек, пријатељ и добар колега много је теже и захтјевније.У себи носи једну посебну доброту и благост због којих је једнако омиљен од ученика, њихових родитеља, као и поштован од колега и радника школе. Нема ђака кога није волио, нити ученика да није волио њега. Са наставником Ђуром све је било тако лако и природно...
Преопознатљив у свом раду је био по различитим и важним животним причама које су ученицима биле занимљиве и животно поучне. Његов рад и посвећеност дали су васпитне, образовне и спортске темеље многим генерацијама ученика који су то касније надограђивали кроз даље школовање и бављење спортом. Увијек ведрог духа и добре воље, са осмијехом је васпитавао и образовао бројне генерације ученика, спреман да прихвати и уради све што је потребно за добробит дјеце и школе. Између осталог, није му било тешко ни пред Нову годину да обуче костим Дједа Мраза и подијели пакетиће дјеци радника колектива. Благ и тих, увијек смирен, препознатљив по спремности за сарадњу, помоћ и подршку својим колегама из колектива.

Огроман рад, труд и слободно вријеме улагао је у рад различитих спортских секција, кроз које је припремао ученике за такмичења, од школских, преко општинских, регионалних и републичких такмичења. Са коликом љубављу и жаром је обављао посао наставника и улагао љубав и стрпљење, наставник Ђуро са истим таквим жаром је приступио и многобројним спортским такмичењима на којима су ученици наше школе освајали многобројне награде.
Ђуро је колега који нас је увијек освајао ведрином, надом и оптимизмом, не оптерећујући никог...

Он је један од оних људи који никада не старе, којима године значе само број. Учесник је бројних маратона (београдски 27 пута), кросева и уличних трка.
Ђуро није само био наставник физичког васпитања, за њега је спорт живот. Добитник је Златне плакете за животно дјело Града Требиња, као и бројних награда, признања и захвалница од бројних спортских клубова (посебно у атлетици) и удружења.

Ђуро је из наше школе отишао у пензију, али не и у заборав, што је најбоље показао његов испраћај у пензију, колико му је овај посао значио и колико смо му значили ми као колеге.

Наставник који се не заборавља!

Вјерујемо да ће Ђуру ова Светосавска награда значити пуно и да ће бити поносан њом.