Тешко да постоји посао са којим се човјек толико сроди као са просвјетним радом. За просвјетне раднике њихов посао је много више од посла, то је начин живљења и размишљања. Они у сваки тренутак свог живота уносе педагошка знања и праксу. Зато је за просвјетног радника одлазак у пензију посебан, па често и дирљив тренутак.

Наша школа се труди да сваком свом раднику спреми достојанствен испраћај у пензију.Тако је било и приликом одласка у пензију наше колегинице Ђурђе Зиројевић. Наша Ђурђа је, толико година, предано учила првим словима и првим бројкама многе генерације малишана. Тешко да има задовољства које се може упоредити с тим да сте некога нечему научили, а то је уједно и највећа сатисфакција посла који ми просвјетни радници обављамо. Ђурђа, увијек строга и озбиљна, имала је код својих ђака посебан ауторитет који се стиче дугогодишњим искуством. Својим ђацима усадила је је озбиљне радне навике и жеђ за знањем. Многи од њих израсли су у врсне стручњаке, а то је превасходно њена заслуга.

Школа је поводом Ђурђиног одласка у пензију уприличила лијепо дружење и пригодан поклон. Наравно, наша Ђурђа ће, као и сви остали пензионери наше школе, бити увијек и у свакој прилици добродошла на наша дружења.