Данас у свијету постоји око 7000 језика. Сваке двије недјеље угаси се по један језик.

Свакоме је неки језик матерњи. Нама, Србима, то је српски језик. То је дио нашег културног идентитета, тачка препознавања, различитости, али и толеранције и разумијевања.

 Матерњи језик први научимо, њега усвајамо природно, без посебне обуке, у средини у којој одрастамо. Свој матерњи језик требамо вољети, а то ћемо најбоље постићи његовим чувањем и правилним коришћењем. Основно за преживљавање језика је да се преноси дјеци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се његује у школама, медијима...

Међународни дан матерњег језика обиљежавамо како бисмо истакли важност учења језика за развој вишејезичности и разумијевање међу људима који припадају различитим културама, како бисмо промовисали богату језичку разноликост коју баштинимо и указали на важност права на изучавање и образовање на матерњем језику.

Домаћи лингвисти сматрају да би требало више да бринемо о српском језику, развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, рјечика и осталих нормативних приручника.

Вук Стефановић Караџић (1787-1864) значајан је у историји српског језика због реформе језика, залагања да народни језик буде књижевни, као и због писања првих српских граматика и рјечника. Рад Вука Караџића значајан је и у историји књижевности јер нам је управо његов сакупљачки рад сачувао бројне српске народне пјесме, приче, загонетке и обичаје.

Овогодишњи Дан матерњег језика тематски смо везали јубилеј, 200 година Српског рјечника Вука Стефановића Караџића. Наиме, 1818. годину је објављено прво издање Вуковог Српског рјечника са Српском граматиком у Бечу. Рјечник се састојао од 26 000 ријечи које су биле акцентоване, а превод ријечи на њемачки и латински урадио је Јернеј Копитар.

Свој пано, посвећен обиљежавању Дана матерњег језика, урадило је свако одјељење у школи: