И О ЊОЈ ЋЕМО ЈОШ ЧУТИ
ХЕЛЕНА БРАЈИЋ ПОБЈЕДНИЦА ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА

Поводом обиљежавања пола вијека Хидроелектране „Требиње 1“, предузеће ХЕТ расписало је ликовни и литерарни конкурс за ученике требињских основних школа.
Међу 58 литерарних радова на тему „Теби што појиш и храниш – бесмртна љепотице“ прву награду освојила је Хелена Брајић, ученица 9. разреда наше школе, подручно одјељење у Ластви.

„Усхићена сам и пресрећна! Још се утисци нису слегли. Искрено, нисам очекивала да ће мој рад бити најбољи, јер познајем другаре који су слали на конкурс и знам да лијепо пишу. Потајно сам прижељкивала бар неку од награда. Живим непосредно уз Требишњицу и читаво дјетињство ми је повезано уз њен ток и љепоту. Као веома малој, тата ми је усадио љубав према риболову, тако да сваки слободан тренутак проводим уз Требишњицу. Некад ми је довољно само да је посматрам и уживам. Тема ме је привукла и дотакла, првенствено када знам да је вода извор живота на земљи, те практичан и физички доказ постојања тројединог Бога. С друге стране, њена тровалентност од два атома водоника и једног атома кисеоника, као и многих занимљивости које ниједан резон науке до сада није могао побити, фасцинантни су толико да сам пожељела да се мој глас чује.“

Награђени рад: 1. мјесто, лаптоп рачунар

ТЕБИ ШТО ПОЈИШ И ХРАНИШ – БЕСМРТНА ЉЕПОТИЦЕ

„И дух божји дизаше се над водом. И рече Бог: Нека буде Свјетло, и би свјетло“. Вода, H2O, два атома водоника и један атом кисеоника, те три њена агрегатна стања. Какав непобитан и практичан физички доказ о Троједином Богу! Све је настало из Свјетлости и на крају свега у Свјетлост се враћа.

О, Требишњице питоми изворе преиздашне Божије благодети, огрнут сребрнасто-зеленим ореолом као вјенчаницом! Ти, рајско богатство у изобиљу питомине, живота и снаге, која као несташна дјевојчица скакућеш и клизиш по тврдом, суровом и опором херцеговачком камењару и извором живота задајаш горштаке овог суровог краса који својим жуљевитим рукама са муком и болом отимају себи скромне дарове за своје преживљавање.

Све је око тебе у знаку преизобилног камена, плитке, шкрте и суве земље и воде коју кад не треба – ти доносиш и превише, а кад је најпотребнија – ти је скриваш у безбројне подземне ризнице одакле непрестано довикујеш људима: „Укротите ме, обуздајте ме и служићу вам са радошћу као робиња. Својом бистром водом спираћу зној са ваших уморних мишица, расхлађиваћу ваше тврде жиле, набрекле и уморне од тешког рада, по великој љетњој врућини. Напајаћу водом ваша златно-жута житна поља, зелене вртове и воћњаке. Покретаћу кола и лопатице ваших млинова и перилица како би се наситили кукурузног хљеба и пшеничним и јечменим брашном нахранили вашу корисну стоку и мојом снагом опрали ваше знојем натопљене хаљине. У мојим питомим врбацима зидаћете ваше богомоље, гдје ћете благодарити Богу за све благодети. Темељићете ваше куће, у којима ћете рађати и одгајати вашу дјецу и учити их поштењу, чојству и јунаштву. Ограђиваћете ваша дворишта и оборе за вашу корисну марву, а ја ћу вас кријепити својим жубором, да бисте били сигурни да вас нећу оставити. Ваше сузе гријеха, кајања, туге и радости однијећу Живоме Богу чијом сам ријечју и сама потекла овим каменитим врлетима. Заградите ме међама и ја ћу ваше ноћи, својим свјетлом, претворити у дане. Моја вјештачка зелено-плава језера биће пуна разне хране за ваше окрепљење. Помажите и љубите једни друге, како ја помажем и љубим вас. Ако се одметнете и осилите и моју благодат будете претварали у чињење зла, једни другима, претворићу се у рушилачку звијер, оборићу ваше међе и као у дане потопа, однијећу у бездан и вас и ваша добра.

Ово није сурова пријетња, него само блага опомена. Тако мало од вас тражим, а дајем вам сву своју Божанску снагу и моћ, да и ви сами постанете Узвишена Свјетлост, а не тамни бездан. Пуно вас грли, љуби и воли ваша понизна и питома робиња, а не дај Боже, зла и охола, господарица ТРЕБИШЊИЦА“.
ХЕЛЕНА БРАЈИЋ
Хелена Брајић

Хелена је овим радом на конкурсу освојила прво мјесто, а предузеће Хидроелектране на Требишњици наградило је вриједном наградом – лаптоп рачунаром.

Осим што пише, наша Хелена је и одлична ученица, а има и сликарски таленат. Више пута учествовала је на ликовним и литерарним конкурсима. Сама каже да су јој, поред оца, који је њена највећа покретачка снага, велика подршка наставница српског језика, Дарка Деретић, наставница ликовне културе, Татјана Топаловић, те свакао њени другови из разреда, који се искрено радују њеним успјесима.

(Рад Хелене Брајић на конкурсу "Јасеновац")

Осим Хелене Брајић на овом конкурсу награде су добили и још неки ученици наше школе: Хелена Ивеља, ученица 6-2 разреда, освојила је друго мјесто, такође на литерарном конкурсу, и нагрђена таблетом, док је Момчило Ћаћић, ученик 5-3 одјељења освојио треће мјесто на ликовном конкурсу и вриједну награду – комплет школске лектире.
Лијепим поклоном, комплетом наставних учила у вриједности од 300 КМ награђен је колетктивни ликовни рад, прстићима, дјеце са посебним потребама из нашег посебног одјељења.

ТЕБИ ШТО ПОЈИШ И ХРАНИШ – БЕСМРТНА ЉЕПОТИЦЕ
Кад бих знала да пишем пјесме, ја бих ти, ријеко љепотице, испјевала најљепшу на свијету. Али, не знам...
Сједим на твојој обали. Поглед ми се топи у твојој плавој боји. Умиваш ми прсте којима те мазим. Причаћу ти причу. Можда је ти већ знаш. Али, нема везе. Да ми је знати све приче које ти кријеш у својим дубинама.
Ову ми је причала моја прабака. Она има осамдесет пет година и пуно те воли. Кад те помене, увијек јој се у оку заблиста суза. Не знам да ли је то од туге или од среће. Каже да такве љепотице као што си ти није било. Каже: „Од брда до брда си се ваљала.“ Не разумијем како се то ријека ваља. Али, нека буде кад она тако каже. Сјећам се још једне чудне реченице моје прабаке. „Требишњица је као обијесна ждребица скакала.“ Чудно! Каже да си их и појила и хранила. Најчудније је да није љута што си јој кућу потопила, па сада та кућа у твојим дубинама спава. Чудна прича!
Чујем како пјеваш. Ја ти причам, а ти пјеваш. Да ниси ријека мислила бих да ми се смијеш. Видим како милујеш коријење и стабла јабланова на другој обали. Можда је и пјесник Јован Дучић гледао како то радиш. Писао је како јабланови шуме и огледају се у твојој води као дјевојке у огледалу..
Теби, бесмртна љепотице, причам, а ти ћутиш.
Кажу да си раније била бистрија, толико бистра да се видјела свака риба на твом дну, сваки облутак испод кога се скривао рак.
Данас ниси тако бистра. Али кад се сунце загњури у твоју воду, ти заблисташ у безброј боја. Зраци се одбијају до Леотара. Љети ми се чини да се негдје у даљини грлите, ти и ово наше плаво херцеговачко небо.
Чудна си ти. Тајновита и загонетна. Из камена си се родила. У камен си својпут урезала, коритом се утемељила и нашу Херцеговину закитила.
Кад си се то родила? Од када си? Одувијек си и одувијек ћеш бити.
Бесмртна си и поносна. Кротили су те многи, а ти си била и остала слободна и увијек само своја. Некад си покретала млинице, а данас турбине. Али, увијек си појила и хранила, онако како само ти знаш.
Чиниш то и данас. Теби, бесмртна љепотице, што појиш и храниш, једна дјевојчица у свом срцу подиже споменик, јер ти се диви, иако си јој вјечна загонетка.
Треби, бесмртна љепотице, што појиш и храниш, од зрака сунца бесмртни споменик градим.
Треби, бесмртна љепотице, што појиш и храниш, од станца камена хаљину шијем.
Зажубори, бесмртна љепотице! Насмиј се! Поскочи! У душу ми се смјести и ту остани!
Теби, бесмртна љепотице, што си ми показала шта је вјечност.
ХЕЛЕНА ИВЕЉА

Хелена Ивеља