Живот понекад није фер. Нисмо сви рођени једнаки. Често на телевизији видим слике људи којима је потребна помоћ. Увијек се растужим и позовем број са екрана. Знам да није пуно, али некоме значи. Треба да имамо осјећаја за друге, јер не знамо кроз шта неко пролази. Некад су лијепа ријеч и топао загрљај можда довољни да се неко боље осјећа. Зато шаљем једно велико срце и огроман загрљај, као знак подршке за све обољеле и њихове породице. Они су за мене највећи хероји. Софија Ковачина V4, Основна школа "Јован Јовановић Змај", Требиње

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•