У другој половини маја још једна дугогодишња радница наше школе Милијана Грубач отишла је у заслужену пензију. Већи дио свог радног вијека Милена ( како су је сви звали ) провела је радећи у Подручном оделењу Ластва. Нарочито је било тешко у ратим и поратним годинама када је сама морала да обавља много послова (цијепа дрва и ложи пећи у свакој учионици ).

Међутим, увијек је бринула је да ђаке увијек дочека наложена ватра што за боравак у основној школи у Ластвито свакако представља најбитнију чињеницу. Наставнике је пак сваког великог одмора чекала топла Миленина кафа којом никада није оманула јер је знала укусе свих нас.

Дјеца су се сродила с њом, као и наставници. Сви смо који су макар једном радили у Ластви знају да ту све функционише као једна мала породица и да се заједнички превазилазе проблеми. И поред тешких услова, свако ко је радио у овој школи своје рад је памтио као један од љепших периода живота. Тако је било и са нашом Миленом. Она је уз дружење и пригодан поклон испраћена у заслужену пензију.