Постоје људи који чиме год да се баве остављају у том послу непоновљив и јединствен печат своје личности. Таква радник и колега била је Симона Киш, логопед наше школе. У њој су се, већ при првом сусрету, могле увидјети оне посебне карактеристике личности које би морао да посједује сваки просвјетни радник.

У њеном држању и опхођењу са људима било је нечег што је уливало повјерење. Са благим смијешком увијек се обраћала свакоме, како ученику тако и колеги. Оно што је једна од најпожељнијих карактеристика личности сваког педагога, била је код Симоне, цијелог радног вијека, једна од доминантних особина - умјела је сваког да саслуша и посавјетује. Она је је знала на један посебан начин да комуницира с људима свих узраста и генерација. Дешавало ми се тако уђем у њену канцеларију да предам неки папир, а онда се без неког конкретног повода, развезе бескрајна нит приче. Са Симоном сам највише разговарала о књигама. Била је нуморни читалац. Читала је све и у све била упућена, од педагошке и стручне литературе до класичне књижевности и белетристике. Као да је и то презиме, које је носио и један од највећих српских писаца двадесетог вијека на то обавезивало. Она је знала оно што многи просвјетни радници не могу да схвате - не може бити добар просвјетни радник онај који стално не чита и који се стално не изгађује! Процес учења никада не престаје и они који то на вријеме не схвате остају видно ускраћени за нека неопходна знања.

Симона је била просвјетни радник старог кова, изузетне културе и префињености. Ријетко је повисивала тон, а имала је онај прећутни ауторитет заснован на стрпљењу и смирености. Бескрајно је вољела дјецу и свој посао. У тај посао уградила је добар дио себе и свог живота. Учила је дјецу да правилно говоре и исправљају говорне поремећаје. Оно што никако није могло да се не уочи јесте начин на који она говори. Говорила је увијек течно, обраћајући пажњу на сваку ријеч, како треба да се изговори и које значење треба да има. Посебно је плијенила њена ведрина духа и младалачка енергија коју је посједовала.

Сигурна сам да ће своју ведрину и животни оптимизам наставити да дијели са колегама и након одласка у пензију и користити сваку прилику да се дружи са нама. Она је једна од оних личности којима године и пензионерски статус не могу промијенити ништа. Својим радом и посвећеношћу допринијела је да многе генерације одрасту у елоквентне, образоване и способне младе људе. Њен рад може да послужи као узор и примјер многим младим колегама. Да старосне границе не постоје, Симона би ,вјероватно, са истим ентузијазмом, још много година обављала свој посао. Овако ће сигурно упутити млађе колеге да свој посао обављају бар прилично добро као она.

У присуству већег броја колега, управа школе је за Симону Киш организовала достојанствен испраћај у пензију какав је, током свог радног вијека дужег од четири деценије, заиста заслужила.