6. октобра 2018. год. навршава се 130 година од завршетка Херцеговачког устанка. Наиме, тога дана је 6750 херцеговачких устаника на Горичком пољу (данашње требињско насеље Горица ) предало пушке. Предају оружја Аустро-Угарској нису извршиле аустроугарске власти већ у њихово име црногорска војна команда. Аустроугарски командант Јовановић није се смио упустити у разоружавање устаника већ је то посматрао са стране све док ипосљедња пушка није предата изасланицима књаза Николе...
Херцеговачки устаници су 3 године заједно са црногорском војском ратовали и крв пролијевали против далеко надмоћније Турске Царевине. Иако је у том устанку ослобођена готово читава тадашња Херцеговина и Црна Гора, изузев неких утврђених градова и твђава, захваљујући тадашњој међународној заједници ( као и данас ) и унутрашњој неслози и интригама главара ( као и данас ) Херцеговци и даље осташе у ропству.
Борба Срба против Турака, како у Србији ( рат 1876. год ), тако и у БиХ и Црној Гори ( 1875 – 1878), ипак примораше међународну заједницу да сазову Берлински конгрес (1878) и признају независнот Србије и Црне Горе. Али БиХ само предадоше из једне окупаторске руке ( Турске ) у другу (Аустро-Угарску).
Али, Срби, заљубљеници слободе, не мире се с тим и у новом Херцеговачком (Улошком) устанку (1882.год) против Аустро-Угарске покушавају да се ослободе.
Много је битака и бојева вођено у току Б Х устанка, али једна је по много чему непревазиђена. То је Битка на Вучијем долу. Битка у којој, како историчари кажу, погибе 4000 војника силне Турске Царевине, а на другој страни 70 слабо наоружаних Срба устаника. Битка у којој су учествовале три турске паше (генерала ) и гдје 1 погибе, 1 са читавом јединицом бијаше заробљен, а трећи једва извуче живу главу и побјеже у Требиње. Битка о којој се и данас пјева: ОЈ КРВАВИ ВУЧЈИ ДОЛЕ- ОДАВНО ТЕ СРБИ ВОЛЕ.
Група наших малих новинара била је за Митровдан 2018. на литургији у Вучијем Долу. Да би стигли до центра Вучијег Дола и цркве морали су ићи и пјешке јер је пут за аутомобиле готово непроходан.
Такви смо ми!?
( Милан В.)